Марко шаље дјевојци коња и јунака 0001    Порасла је у Нови наранча, 0002    Гојила је Јовкиња дјевојка. 0003    У зиму је свилом завијала, 0004    А у љето водом посипала. 0005    Док дјевојка узгоји наранчу, 0006    Моли Бога Новкиња дјевојка, 0007    Да јој роди жутица наранча, 0008    Три наранче жуте да јој роди. 0009    Моли Бога, умолила га је, 0010    Родиле јој три наранче жуте. 0011    Једну посла дужду млетачкоме, 0012    Другу шаље цару честитоме, 0013    Трећу посла у Прилипу Марку. 0014    Коју посла дужду млетачкоме, 0015    А њој дужде одашиље даре, 0016    Дарова јој злаћену филугу. 0017    Коју посал цару у Стамболу, 0018    Царе њојзи огледало сјајно. 0019    Коју посла у Прилипу Марку, 0020    Марко њојзи коња и јунака. 0021    Кад дарови у Нови дођоше, 0022    Даре гледа Новкиња дјевојка, 0023    Па овако поче бесједити: 0024    ”Мала фала дужду од Млетака 0025    На његовој злаћеној филуги. 0026    Н’јесам морнар да по мору шетам, 0027    Но дјевојка, на пенџер да везем. 0028    Мања фала цару шеститоме 0029    На његову сјајну огледалу, 0030    Ја сам млада огледало сама. 0031    Него фала Краљевићу Марку, 0032    Што ми посла коња и јунака. 0033    Марко знаде, што је за дјевојку!”